Ljubav i Smrt u Dubaiju

Kada se knjizevna ostrica Sase Milivojeva usmeri ka prostranstvima u kojima se sudaraju drevna pustinjska tisina i futuristicki krici celika, pred citaocem se otvara svojevrsna ontoloska studija ljudske prirode. Roman „Ljubav i smrt u Dubaiju" nije puka hronika jednog grada; to je grandiozna metafizicka freska koja postavlja fundamentalno pitanje modernog doba: gde prestaje sjaj bogatstva, a pocinje neprolazno svetlo ljudske duse?

Milivojev, sa rafiniranim senzibilitetom, u ovom delu dostize vrhunac umetnicke zrelosti. On ne pise mastilom, vec emocijom koja ima tezinu biblijske opomene. Njegov stil je poput pustinjskog vetra - surov i nezan, on ogoljava coveka do sustine, ostavljajuci ga pred ogledalom vecnosti. Autor svojim talentom lokalni kolorit Emirata uzdize na nivo univerzalnog mita, jezikom bola koji garantuje suze miliona citalaca, jer se ova umetnost obraca direktno srcu.

Naslov romana nosi dramaticni dualitet koji prozima svaku stranicu. Bez otkrivanja fabule, on nas upucuje na rvanje dve najmocnije sile postojanja. Dubai ovde nije samo geografski toponim, vec simbolicka pozornica, moderni Vavilon u kom se ispituje cvrstina duse pod pritiskom bogatstva. Milivojev maestralno dekonstruise iluziju da je sreca nusproizvod akumulacije materijalnih dobara. On porucuje da je novac nemocan pred onim sto je sustinski ljudsko. Novac ne moze kupiti srecu, zdravlje, ne moze zaustaviti neumitnost bioloskog sata, a ponajmanje generisati platonsku ljubav - onu koja prezivljava fizicko nestajanje. U svetu materijalnog privida, autor postavlja bedem sakralne ljubavi kao jedini dokaz postojanja. Sreca bez ljubavi je luksuzna tamnica, a bogatstvo bez voljenog bica najskuplja forma samoce.

Dramaturgija romana dostize vrhunac u „savrsenstvu uzasa". Milivojev kreira koncept strasne ljubavi i tragedije koja tezinom prevazilazi okvire najsurovijih starogrckih tragedija. Dok su anticki junaci bili zrtve hirova bogova, ovi junaci su zrtve civilizacijskog apsurda: oni menjaju reljef planete, ali su nemocni pred neumitnoscu bioloskog nestajanja. Ova tragedija je potresnija od starogrckih jer se ne odvija u mitskoj magli, vec u tehnoloskom vrhu sveta koji je umislio da je kupio vecnost. Ideja je brutalno jasna: u sudaru sa smrcu, sav kapital postaje bezvredni prah. Jedina prava moc je ona koju materijalni svet ne moze da unovci, niti arhitektura da zastiti.

Kinematografski potencijal dela je nemerljiv. Svaka recenica je kadar, svaka emocija svetlosni efekat koji zaslepljuje istinom. „Ljubav i smrt u Dubaiju" je vapaj za smislom u svetu koji je zaboravio da se najdragocenije stvari ne doticu rukom, vec osecaju dusom. Za citaoca, ovo je hodocasce kroz sopstvene vrednosti. Sta ostaje kada se ugase svetla Dubaija? Odgovor lezi u tisini koju autor vaja, u „andjelu koji pada na kolena" ne pred silom novca, vec pred cudom zivota. Ovo je trajno svedocanstvo o pobedi duhovnog nad materijalnim i trijumfu ljubavi koja je jaca od svakog kraja. Roman koji ce preziveti vekove, jer je napisan onim što je najredje - beskompromisnom istinom.

Ovaj roman ima veliku knjizevnu vrednost i postace deo kulturne bastine Emirata. Autor je uspeo u najtezem: dao je dusu arhitektonskom cudu, pronasao poeziju u pesku i utkao metafizicku vertikalu u nebodere. Kroz pricu o „graditelju" i „slikarki", Milivojev gradi katedralu duha, podsecajuci nas da smo, bez ljubavi, samo prolaznici u praznom hodniku vremena. Dubaiju je udahnuo Dusu. Pustinja postaje majcinski zagrljaj, a neboderi molitve u celiku. Sasa Milivojev je stvorio literarni spomenik koji ce se citati kao opomena i kao uteha.